15.06.2022. skupština grada Zrenjanina prihvatila je predlog projekta za sanaciju i zatvaranje smetlišta u Zrenjaninu i izgradnju sanitarne kasete u obliku javno privatnog partnerstva bez elemenata koncesije u vrednosti 36 miliona eura, za šta će biti raspisan međunarodni poziv.
Potpuno je nejasno zašto se nešto što je klasična jednokratna usluga i predmet javne nabavke – tendera kao što je sanacija i remedijacija smetlišta uopšte stavlja u koncept javno privatnog partnerstva? Potpuno neosnovano i van svake logike se jedna jednokratna usluga dodeljuje putem javno privatnog partnerstva. Ovo može da proizvede direktne posledice po budžet grada i građana jer postoji opravdana sumnja da se ova jednokratna usluga praktično putem modela naplate ugradi u cenu usluge i značajno je poveća za ceo period vršenja usluge (25 godina). Standardna praksa je da se sredstva za zatvaranje, sanaciju i remedijaciju nesanitarnih odlagališta obezbeđuju iz eko fonda kao i iz sredstava republike ili kredita EU a ne direktnim izdvajanjima građana.
Koncept modela „javnog plaćanja“ je diskutabilan, dakle uslugu svakako plaćaju građani, da li direktno ili indirektno. Čini se da grad Zrenjanin praktično pribegava nekoj vrsti „zelenaškog kreditiranja“ tako što će privatni partner investirati u remedijaciju i zatvaranje starog smetlišta, zatim u novu kasetu kao i neku opremu, a grad ili javni partner će mu to otplaćivati kroz „fiksne godišnje naknade“. Ovako nešto je sasvim nelogično jer će sam privatni partner sredstva za izvršenje posla obezbediti iz kredita (u visini 70% ?!?) a onda će celokupnu sumu kapitalne investicije zajedno sa kamatama, rizicima poslovanja i tržišta, svim ostalim operativnim troškovima ali i profitom preneti i naplatiti od grada.
Kako bi ovaj model pojasnili: treba Vam auto ali tobož nemate para, odete kod komšije i tražite da Vam on kupi auto, onda komšija podigne kredit u banci, kupi Vam auto, uračuna sve kamate i rizike tržišta novca ali i svoju kamatu odnosno zaradu i to naplaćuje od Vas. Pored ovoga Vi naravno navedete da hoćete auto sa klimom i podizačima prozora, ali što bi Vam komšija kupio Mercedes kad i Dačija ima isto to?!? Tako umesto da otplaćujete 100eur mesečno direktno finansijeru za nešto što ste Vi sami birali i kupili, Vi plaćate komšiji 200eur mesečno za nešto što je on procenio da Vam odgovara. Vrlo zanimljiva matematika zar ne?!
Podsetiću i da je ovaj projekat u direktnoj suprotnosti sa Odlukom Vlade Republike Srbije o zajedničkom upravljanju otpadom iz 2018 godine, koja je koliko god diskutabilna bila ipak predstavljala neku stimulaciju za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji i uvođenje modernih standarda upravljanja otpadom. Naravno, paušalno spominjanje tretmana starog i novog otpada kao i ocednih deponijskih voda može stvoriti lažnu sliku stvarnog sistema upravljanja čvrstim komunalnim otpadom u gradu. Sasvim je sigurno da grad ili nadležne službe nisu izvršile čak ni najosnovniju analizu lanca vrednosti otpada a kamoli nešto više pa je potpuno nejasno na osnovu čega će biti planirani navedeni tretmani otpada, kapaciteti postrojenja ili konkretne tehnologije koje će biti primenjene. Čak nije navedeno ni ko će konkretno upravljati sanitarnom kasetom što je možda i ključni i najvažniji element ovog projekta. Ni u jednom delu ovog predloga, odnosno odluke lokalne vlasti nije spomenut ambalažni otpad, posebni tokovi otpada, komercijalni i industrijski niti neopasan i opasan otpad. Svi ovi otpadi završavaju na zrenjaninskom smetlištu-deponiji koliko god se vlast trudila to da opovrgne.
Najzad spomenuta vrednost projekta 36 miliona eura je izrazito visoka. Praktično ovo je vrednost kapitalne investicije ravna 120.000 eura mesečno u periodu 25 godina koja bi morala da se isplati investitoru odnosno privatnom partneru ne računajući sve ostale operativne troškove. Ovakva investicija u gradu čiji građani decenijama nemaju vodu je prosto nedopustiva.
Autor: Gojkan Stojinović
