Da se osvrnemo na tehnologiju prečišćavanja vode koja je primenjena u pogonu fabrike vode Zilio grupe a koja je otkupljena od strane Pannonian water i koja bi trebalo da se investicijom od 18 miliona eura dovede u funkcionalno, operativno stanje. Prateći ceo proces može se zaključiti da je u upotrebi kombinacija tehnologija koje su primenjene, pa da krenemo iz početka:
Fabriku vode će „sirovinom“ odnosno sirovom vodom snabdevati JKP Vodovod i Kanalizacija iz sopstvenih pogona. Suštinski ovde je i ranije postojao problem sa obezbeđenjem količine sirove vode koju je zahtevao pogon kako bi isporučio prerađenu vodu u obimu. Naime sasvim je jasno da JKP ViK nije bio u mogućnosti da obezbedi dovoljne količine vode, na šta se u ranijem periodu žalilo i rukovodstvo Zilio grupe u više navrata, a što je dalje prouzrokovalo manje količine na izlazu iz fabrike i samim tim padove pritiska i restrikcije u vodosnabdevanju. Setimo se samo ideje bivšeg gradonačelnika da nekim zgradama grad kupi pumpe koje bi pojačavale pritisak i obezbeđivale nesmetano snabdevanje stanova na višim spratovima. Takođe u svemu ovome postoji i jedan dodatni problem, a to je tvrdnja iznesena u Elaboratu o utvrđivanju modela sprovođenja javne nabavke u postupku obezbeđenja pijaće vode u Gradu Zrenjaninu iz 2014 godine koji je usvojen od strane gradske skupštine. Konkretno na strani 9 ovog elaborata navodi se:
„Hidrodinamičkom Studijom šire zone izvorišta za vodosnabdevanje grada Zrenjanina, dokazano je da će u doglednoj budućnosti, usled neracionalne potrošnje vode, doći do deficita vodnog resursa na teritoriji grada Zrenjanina. Prognoze ove studije govore da će se sadašnjim režimom eksploatacije vode do 2025 godine, troškovi eksploatacije i distribucije vode udvostručiti u odnosu na današnje. To nameće potrebu razmatranja različitih tehničko-tehnoloških opcija koje će omogućiti finansijski održivo, dugoročno i zdravstveno bezbedno vodosnabdevanje grada Zrenjanina i naseljenih mesta oko Zrenjanina.“
Dakle imajući u vidu ova potvrđena istraživanja nameće se pitanje koga grad Zrenjanin dovodi u zabludu?! Sebe, građane ili investitora? Takođe posmatrajući ovu situaciju nameće se još jedno logično pitanje, u čijem interesu se donose ovakva rešenja (fabrika vode) koja su suštinski kratkoročna umesto razmatranja već ranije ponuđenih rešenja na modelu regionalnog vodovoda o kojem je više puta bilo reči a koji bi predstavljao dugoročno rešenje za sve građane, kako Zrenjanina, tako okoline ali i šireg regiona Vojvodine koji ima isti problem!
Sama tehnološka šema prerade vode u fabrici zasniva se na nekoliko modula, pa ćemo ukratko opisati svaki:
Modul 1 – priprema vode
Ovaj modul predstavlja praktično taložnik i peskolov, odnosno tehnološku celinu koja iz vode uklanja suspendovane čestice i materije. Praktično ovo su nerastvorene čestice peska, zemlje i drugih primesa koje se uklanjaju grubom filtracijom i taloženjem i vrši se delimično bistrenje vode. Prema saznanjima ovaj modul ima mali kapacitet i ne može da propusti potrebne količine vode na dalju preradu.
Modul 2 – ultrafiltracija
U ovom modulu se vrši dalje fino filtriranje vode od suspendovanih čestica i primesa koje se mogu odvojiti ovakvim načinom prečišćavanja. Ultrafiltracija ima svoje predviđene periode remonta i zamene.
Nakon ultrafiltracije praktično se tehnološkom šemom voda deli na dva toka (grubo rečeno 50/50) i to tako da iz modula 2 deo vode ide u modul 3 a deo vode u modul 4.
Modul 3 – Reverzna osmoza
Na ovom modulu se dalje tretira prvih 50% vode nakon modula 2. Suštinski ovo je najskuplji i najkompleksniji deo tehnološkog procesa, on je i najosetljiviji i zahteva posebnu pažnju i održavanje. U pitanju su takozvani „brodski moduli reverzne osmoze“ i ima ih prema saznanjima četiri. Ovaj način prečišćavanja vode koristi se recimo na prekookeanskim brodovima (otuda i naziv) koji duge periode provode na otvorenoj pučini i samim tim imaju zahteve za sopstvenom proizvodnjom vode (ne obavezno i za piće). Proces reverzne osmoze je uglavnom poznat a njegova osnova su membrane koje su takve finoće da iz vode izdvajaju čestice na mikro i nano nivou. Voda dobijena reverznom osmozom je gotovo slična demineralizovanoj destilovanoj vodi, što znači da su iz nje izdvojeni svi opterećujući polutanti, ali i minerali koji su neophodni organizmu za pravilno funkcionisanje.
Modul 4 – jonoizmenjivačke smole
Na ovom modulu se tretira ostalih 50% vode izdvojenih nakon modula 2. Jonoizmenjivačke smole uklanjaju iz vode organske polutante i organske materije kao i bakterije, ali nemaju nikakav, ili gotovo nikakav uticaj na arsen i druge zagađujuće teške metale i ne izdvajaju ih iz vode.
Najzad se ova prečišćena voda iz modula 3 i modula 4 ponovo spaja, odnosno meša tako da se sada praktično voda iz modula 3 – reverzne osmoze koja je visoko prečišćena i nije za ljudsku upotrebu „obogaćuje“ vodom iz modula 4 – jonoizmenjivačke smole koja je i dalje opterećena opasnim materijama (arsen i teški metali) ali ima i potrebne količine minerala i elemenata važnih za funkcionisanje ljudskog organizma.
Dakle jednostavno rečeno, uzmete litar destilovane vode i litar pijaće vode i pomešate ih, dobićete dve litre vode koja je bezbednija za upotrebu i može biti usklađena sa Pravilnikom o kvalitetu vode. Naravno, ovo je samo grubo poređenje i ne preporučujemo ovakav način dobijanja vode za piće u kućnim uslovima.
Modul 5 – buffer zona
U ovom modulu se vrši mešanje voda iz prethodna dva modula i on služi kao rezervni kapacitet za zadovoljavanje potreba vodom kada su povećani zahtevi potrošnje, ili takozvani „pikovi“ potrošnje. Ovaj modul je naknadno izgrađen od strane Zilio grupe kada su shvatili dimenzije problema snabdevanja grada pijaćom vodom, što sa druge strane predstavlja i vrlo zanimljivu činjenicu koja govori o stručnosti inženjerskog tima projektanata koji nisu uzeli u obzir realne potrebe grada već projektovali na osnovu samo njima znanih parametara. Takođe upravo se u ovom modulu desila i eksplozija prilikom koje su povređeni radnici.
Modul 6 – tretman mulja
Prema saznanjima ovaj modul nikada nije stavljen u funkciju niti je na njemu nešto rađeno od osnovnih tretmana muljeva, iz nepoznatih razloga. Po „odobrenju gradonačelnika“ svi muljevi za koje je i Elaborat o utvrđivanju modela sprovođenja javne nabavke u postupku obezbeđenja pijaće vode u Gradu Zrenjaninu iz 2014 godine potvrdio da su praktično opasan otpad jer su puni arsena i teških metala su ispuštani u recipijent JKP Vodovod i kanalizacija, odnosno u gradsku kanalizaciju iako je preduzeće imalo potpisan ugovor sa ovlaštenim operaterom za tretman ovog opasnog otpada, čime je izvršena degradacija životne sredine i ispušten opasan otpad u životnu sredinu. Takođe prema saznanjima ovaj modul nikada nije imao ni potreban kapacitet, pa to može biti jedan od razloga što nije ni pušten u rad, ili je to pak „smanjenje troškova“.
Suštinski gledano, potpuno je nejasno u šta i koje kapacitete će konkretno biti uloženo pomenutih 18 miliona eura, takođe očigledno je da se ovom „dodatnom“ investicijom vrednost celog projekta opasno približila prvobitnoj ponudi renomiranog ponuđača Wassertechnik koja je odbijena kao „nerentabilna“ i skupa nakon čega je u ponovljenom procesu odabran Zilio!
Elaborat o utvrđivanju modela sprovođenja javne nabavke u postupku obezbeđenja pijaće vode u Gradu Zrenjaninu iz 2014 godine takođe navodi i neke zahteve koje je neophodno ispuniti:
- Kvalitet pijaće vode mora odgovarati Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće Republike Srbije
- Cena kubika vode proistekla iz usluge prečišćavanja ne sme prelaziti red veličine nivoa cene 0,28 euro centi po metru kubnom (0,28*118=33,04RSD) a korekcija cena je u budućnosti pod direktnom kontrolom JLS ona predstavlja jedini trošak i nikada neće biti opterećena nikakvim drugim troškovima (na primer Protesta kako je navedeno u Dilemi 4)
- Količina otpadne vode kao tehnološkog nusproizvoda ne sme preći 1,5% i mora biti kvaliteta koji zahteva Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje
- Obaveza tretiranja opasnog otpada – mulja nastalog u tehnološkom procesu prečišćavanja je obaveza pružaoca usluge u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, a troškovi zbrinjavanja su sadržani i uključeni u cenu usluge.
- Dobavljač usluge prečišćavanja vode za piće obavezno mora imati reference koje su u funkciji, kako za kapacitete prerade koji su potrebne Gradu Zrenjaninu, tako i za preradu vode sličnih ili zahtevnijih fizičko-hemijskih karakteristika od onih koji su sadržani u zrenjaninskoj vodi
- Ovakav koncept dobijanja ispravne vode mora biti primenjiv i za naseljena mesta Grada Zrenjanina.
Najzad, tu je i goruće pitanje mesta isporuke čiste pijaće vode u skladu sa Pravilnikom, pa je to i ovog puta na „izlazu iz fabrike“. Samim tim građani Zrenjanina će plaćati vodu kao da je prečišćeno zlato, a usled loše i dotrajale vodovodne mreže i dalje neće biti u mogućnosti da je piju. Pitanje je takođe i ko će plaćati sve mrežne gubitke koji se prema saznanjima kreću i preko 30% u zrenjaninskoj vodovodnoj mreži!!
Analizirajući sve navedeno nameće se zaključak da je ovo potpuno nepromišljena i loša inicijativa i rešenje koje će se drastično odraziti na budžet svakog domaćinstva. Naseljena mesta i dalje ostaju „na suvom“ bez osnovnih uslova za dostojanstven život. Predstoje drastična povećanja cena a realno i rizik od fizičkog nestanka vode za piće, kao što je navedeno Elaboratom. Da ne spominjemo i potpuno loš Zakon o izmeni zakona o komunalnim delatnostima iz 2018 koji je donesen upravo zbog Zilio grupe i praktično čini presedan u svetskom zakonodavstvu gde je izmena zakona posledica nekompetentnosti i nestručnosti lokalnog rukovodstva i praktično se u povoljan položaj stavlja interes privatnog investitora ispred interesa sopstvenih građana!
Ostaju otvorena pitanja kome je u interesu da „šiba mrtvog konja“ preprodajom opreme propale fabrike sa propalom neprimenjivom tehnologijom novom pružaocu usluge na potpuno netransparentan način bez javnog nadmetanja? Kako će to tačno oprema koja nije privedena funkciji prečišćavanja vode odjednom volšebno proraditi promenom vlasnika? Kome je u interesu da se kontinuirano oglušuje o „vox populi“ do te mere da primenjuje i represivne metode nad sopstvenim građanima?
Zrenjaninska Akcija zahteva da se obustavi postupak i prekine ova loša praksa, te da se pristupi jedinom logičnom rešenju – formiranju regionalnog vodovoda za snabdevanje vodom kako Grada Zrenjanina, tako svih 22 naselja ali i šireg regiona Vojvodine koji ima iste probleme, a u skladu sa više do sada objavljenih studija i istraživanja!
Autor: Gojkan Stojinović
